Odmah treba reći da je saradnja kluba s mnogim organima, organizacijama i preduzećima kroz celi pedesetogodišnji period bila veoma intenzivna i da je to bio jedan od kamena temeljaca na kojima su gradjeni klupski uspesi. Pre svega saradnja s radio-amaterskim organima i organizacijam (SRJ, SRS, radio-klubovi) bila je i ostala veoma dobra. Klub je od saveza uvek dobijao podršku kada su bile u pitanju neka akcije ili manifestacije. Za uzvrat, članstvo kluba pružalo je pomoć radio-amaterskim organima i organizacijama uvek kada je to bilo neophodno, s obzirom na to da su članovi kluba veoma stručni a klub dobro opremljen. Pomenućemo da je održano mnogo amaterskih ispita na kojima su članovi našeg kluba bili članovi komisije. Oni koji malo “duže pamte”, setiće se da su na dobro znanim seminarima u Maruškoj Banji bili i predavači iz našeg kluba. Ako ovome dodamo  učešće članova kluba u komisijama za vreme održavanja zboroava i radio-amaterskih susreta, angažovanja na omladinskim radnim akcijama, na realizaciji i postavljanju brojnih izložbi (na primer, angažovanje za vreme održavanja velike Radio-izložbe 1956. godine održane u Beogradu povodom stogodišnjice rodjenja Nikole Tesle). Ne bi trebalo zanemariti ni saradnju u časopisu “Radio-amater”: nekoliko hiljada članaka, informacija i tehničkih novosti (nije preterivanje!) objavili su članovi kluba za četrdeset godina intenzivne saradnje.

U saradnji s drugim tehničkim organizacijam iz porodice Narodne tehnike organizovana su brojne akcije i manifestacije od lokalnog, republičkog i saveznog značaja. I s drugim društvenim organizacijama ispostavljani su kontakti, koji su bili obostrano korisni (Crveni krst, planinari, streljačke organizacije i dr.). Saradnja sa studentskim orgnizacijama takodje je veoma uspešna. Iz oblasti elektronike pratili smo mnoge njihove akcije i manifestacije, a od njih, u okvirima mogućnosti, dobijali finansijku pomoć. Klub je, na primer, bio jedan od osnivača Studentskog saveza za tehničko vaspitanje (SSTV), koji je značajno doprinosio širenju tehničke kulture medju studentima. Ovaj savez je svesrdno podržao klupsku incijativu za organzovanje SRKB UKT takmičenja (povodom 4. aprila, Dana studenata, 1959) koje će, kasnije, steći medjunarodnu reputaciju, imati republički značaj i biti uvršteno u kalendar saveznih takmičenja.

Jedna od značajnih klupskih aktivnosti je učešće na takmičenjima i druženjima sudenata svih jugoslovenskih fakulteta elektrotehnike – Elektrijadama. Prvi skup studenata održan je 1978. godine i u realizacije ove Elektrijade, kao i svih sledećih, aktivno su učestvovali članovi kluba, posebno u realizaciji QRQ i ARG takmičenja. Koliko je ovaj skup bio popularan medju članovima kluba najbolje ilustruje podatak da je jedne godine ovoj manifestaciji u Rovinju prisustvovalo trideset  naših članova! Takmičari iz kluba najčešće su osvajali  prva mesta u QRQ i ARG takmičenjima. Kasnije je u Jugoslaviji došlo do niza nepovoljnih okolnosti, tako da je ova korisna manifestacija 1986. godine prestala da postoji.

Saradnja s upravama tehničkih fakulteta uvek je bila dobro (posebno s rukovodstvom Elektrotehničkog fakulteta), jer su imali razumevanja za naše aktivnosti. Svakako treba pomenuti i podršku uprava studentskih domova, koji su nam dali prostor za sekcije i na taj način omogućili realizuju mnogih naših tehničkih projekata.  Treba reći da i organi naše opštine (Palilula), imaju puno razumevanje za naš rad, iako je njihova finansijska podrška skromna. Uz razumevanje okolnosti u kojima živimo, ova saradnja bi mogla da bude znatno bolja i obostrano korisna.

Sredstva javnog informisanja pratila su naše aktivnosti na način kako to zahteva dnevno informisanje. O nama je pisano često u novinama, bili smo prisutni na radijskim i u TV emisijama. Ukoliko ocenjujemo da je informisanje nedovoljno, s obzirom na rezultate koje postižemo, krivica treba tražiti u našoj inertnosti, u nesposobnosti da plasiramo vest, a ne u nezainteresovanosti medija za naš rad.

Još jedna aktivnost zaslužuje našu pažnju: učešće u humanitarmi akcijama i rad za vreme elementarnih nepogoda i katastrofa. U mnogim akcijama za vreme katastrofalnih poplava i zemljoteresa u zemlji i inostranstvu, članovi kluba su učestovovali kao ekipa ili pojedinačno. To je dogadjalo za vreme zemljotresa u Skoplju, Crnoj Gori, Kopaoniku, Rudniku, Maljenu, u Rumuniji, poplava u slivu Save, Drine, Dunava, Morave… Članovi kluba su uvek bili prisutni u mreži koja je prva regovala i pomagala da se prenesu neophodna sopštenja. Karakterističan  primer je odlazak četvoročlane klupske ekipe u Crnu Goru za vreme katastrofalnog zamljotresa 1978. godine. Amateri su danima  uspostavljali radio-kontakt izmedju ekipa, koje su radile na raščišćavanju ruševina i spasavanju preživelih.

Za vreme nedavnog rata na ovim prostorima članovi su korektno prenosili poruke izmedju razdvojenih članova porodica. Takodje, za vreme NATO agresije na našu zemlju, klub je s nadležnim organima organizovao osmatrački punkt, koji je nekoliko meseci besprekorno funkcionisao.