Jedna od najznačajnijih odlika amaterskog rada je – eksperiment! Najčešće nikada zadovoljni postignutim, uvek željni novih saznanja i iskušenja amateri neprekidno eksperimentišu primenjujući najnovije tehnologije i naučna saznanja, a sve u cilju sticanja novih iskustava. Zahvaljujući stručnom nivou članova i zainteresovanosti za nove tehnologije, članovi ARK-a išli su ukorak s novim vrstama radio-amaterskog rada.

Najveći prodor u novi način komuniciranja predstavljalo je održavanje radio-veze korišćenjem refleksije od meteoritskih tragova.Ulaskom u zemljinu atmosferu čestice mereoritskog roja trenutno sagorevaju jonizujući okolinu. Veći broj ovakvih čestica može da se ponaša kao ogledalo od koga se odbijaju radio-talasi. Održavanje veza korišćenjem refleksiju od meteorita bilo je početkom šezdesetih svetska novost medju amaterima kojom se bavio veoma mali broj amatera-entuzijasta. I pored skromne opreme (relativno mala snaga predajnika, jedna Jagi-antena i stari magnetofon), uz izuzetan napor i brojne pokušaje, ekipa kluba, januara 1963. godine, održala je prvu vezu s belgijskim radio-amaterom. Održavanje ove veze slobodno možemo nazvati podvigom s obzirom na uslove pod kojima je održana. Zato i ne čudi de je ova “majstorija” dobila izuzetan publicitet u sredstvima javnog informisanja. Snimljena je i posebna TV emisija uz učešće profesora Univerziteta. Šezdesetih članovi kluba održavaju prve veze s SSB emisijom i konstruišu predajnik u kome je potiskivanje jednog bočnog i nosećeg talasa izvršeno faznom metodom, koja znatno jeftinija od filtarske metode.

Sedamdesetih amateri primenjuju nov način konumiciranja. To je  sporoanalizirajuće televizije (SSTV) koja omogućava da na ekranu katodne cevi primimo video poruku korespondenta. I u ovoj vrsti rada pojedini žlanovi kluba ne zaostaju jer se opremaju uredjajima koji ovakvu vezu omogućavaju. Naravno, ni prve veze nisu izostale. Krajem 1999. godine u klubu se gradi konvertor i filtar (priključuju se na računar) koji omogućavaju novi kvalitet: SSTV veze u koloru.

Svakako, najteža amaterska “disciplina” je održavanje veze preko Meseca kao pasivnog reflektora. Ova vrsta komuniciranja zahteva obimne pripreme i veoma kvalitetnu opremu: niskošumne pretpojačavače, snažne predajnike i antenske sisteme s velikim pojačanja. Svi ovi elementi su se u jednom trenutku ukolpili i dugo očekivana veza je održana_______.

Nove vrste amaterskog rada i komuniciranja zahtevale su (i danas zahtevaju) nabavku ili izradu odgovarajuće opreme koja će to omogućiti. Tako, na primer, za učešće na ARG takmičenjima-šampionatima 1958. i 1959. godine bilo je neophodno sagraditi prenosne ARG prijemnike s elektronskim cevima (baterije za anodni napon od 90 V). Sredinom osamdesetih gradi se ARG automat koji je plasiran u oko 50 primeraka preko redakcije časopisa “Radio-amater”. Za održavanje veza preko meteoritskih tragova, pored kvalitetne antene, pervi put su upotrebljeni nuvistori (elektronske cevi odličnih karakteristika). Ako ovome dodamo brojnu opremu, kao što su tasteri, filti, baluni, merni instrumenti, mnoge proverene i nove vrsta antena (medju njima je i magnetska antena za više opega konstruisana 1997. godine) može se zaključiti da je neophodno uložiti mnogo truda da se nešto novo postigne. Entuzijazam članovima kluba nikada nije nedostajao i zato nisu izostali izvrsni rezultati.