Radio-klub “Mihajlo Pupin” formiran je ____ februara 1948. godine pri Tehničkoj velikoj školi (tako su se u ono vreme zvali svi tehnički fakulteti). Osnivači su bili studenti Elektrotehniškog  kao i nekih drugih tehniških fakulteta.Klub je prvih nekoliko godina imao skroman smeštaj: u barakama Dimitrija Tucovića 28a, zajedno s drugim  studentskim tehničkim organizacijama. Malo je pisanih tragova (i sećanja) o aktivnosti kluba u tim prvim danima posle osnivanja. Zna se da je osnovna preokupacija članstva bila nastava, konstruisanje instrumenata, izrada difuznih i komunikacionih prijemnika, gradnja niskofrekvencijskih pojačavača i različitih  elektronskih pomagala za potrebe skromno opremljenih fakulteta.

Značajan kvalitativan skok u radu kluba dogodio se kada je promenjena lokacija kluba: novi smeštaj je dobijen 1954. godine u ulici Kralja Aleksandra 73 (ranije Bulevar revolucije), u zgradi u kojoj su se nalazili svi tehnički fakulteti. U novoj prostoriji začet je i novi, dinamični život kluba. Iako je dobijena prostorija bila skromna, ipak ona je omogućavala čvršći kontakt medju članovima-stidentima. Klub veoma brzo postaje stecište amatera i omogućava izvanredan razvoj radio-konstruktorstva. Gradi se prvi predajnik za amaterske opsege (sa dve RL12P50), podižu žičane antene. Klub 1955. godine dobija pozivni znak YU1EXY koji će decenijama biti sinonim za izvanredne operatorske rezultate.

Generacija koja je klub osnovala lagano se osipa jer većina završava školovanje i odlazi na radna mesta širom Jugoslavije. Dolazi nova generacija koja unosi nov duh i novi pogled na radio-amaterizam. Prednost ove nove generacije bila je i u tome što je dosta novih članova već steklo osnovno radio-amatersko obrazovanje, znanje i veštinu u sredinama iz kojih su dolazili, u kojima su već postojale naše organizacije. Pored skromnog primopredajnog rada (nije bilo dovoljno operatora sredinom pedesetih godina, a i više nego oskudna oprema) intenzivno se razvija konstruktorstvo koje će biti stalni, značajni pratilac klupske aktivnosti. Gradi se veliki broj uredjaja, posebno za UKT, jer klub će lagano postati jedna od vodećih radio-amaterskih jugoslovenskih organizacija u ovoj oblasti. Da bi se postigli kvalitetni takmičarski rezultati, klupske ekipe odlaze na ekspedicije, koje su u početku bile skromno organizovane, da bi, kasnije, bile izvaredno pripremljene i veoma masovne. Početak šezdesetih karakteriše veliki priliv članstva, angažovanje u nastavi i obuci, izvanredna konstruktorska aktivnost i osvajanje novih tehnika rada (prve veze preko meteoritskih rojeva).

Novu generaciju članova kluba karakteriše povećani interes za takmičenja, što je dopinelo da se klub oprema savremenim fabričkim uredjajima i antenskim sistemima;  to je bio jedini način da se postigne značajniji rezultat u iznaredno oštroj medjunarodnoj (i domaćoj) konkurenciji. Dobar odabir opreme, konstruisanje u klubu snažnih visokofrekvencijskih pojačavača, uz izvanredne operatorske sposobnosti članova, doprineli su da su decenijama postizani izvanredni rezultati u takmičenjima od kojih mnogi imaju i svetsku vrednost.

Prostor u matičnom klubu postao je pretesan i tražena je nova lokacija koja će omogućiti još kvalitetnije takmičarske rezultatet. Rešenje je nadjeno u lokaciji koja se nalazila na krovu Studentskog doma na Karaburmi (kula “B”), a nešto kasnije i u Studentskom domu “Patris Lumumba”, takodje na Karaburmi. Nove lokacije su omogućile formiranje takmičarskih centara i postizanje još kvalitenijih rezultata.

Sredina i kraj osamdesetih karakteriše povećana inflacija i opšta kriza društva. Amaterska aktivnost je u opadanju, što se odrazilo i na naš klub. Početak raspada Jugoslavije, kao i za vreme sankcija, aktivnost u klubu je svedena na minimum ne samo u takmičarskom smislu, nego i u organizacionom: sastanci klupskih organa se ne održavaju, nema obuke, okupljanja članova, ekspedicija…

Aktivnost kluba značajno je povećana 1996. godine organizovanjem skupštine,  izborom novog Predsedništva, odnosno povratkom starih članova i održavanjem nastave za amaterske operatorske specijalnosti. Danas klub okuplja nekoliko desetina članova od kojih su neki vrsni radio-amaterski operatori, drugi odlični konstruktori, treći odlični poznavaoci digitalnih komunikacija, ali kod svih je prisutna težnja da se amaterski rad u klubu i radio-amaterstvo, uopšte, unapredi. To garantuje da će naš klub, s novim generacijama koje dolaze, nastaviti da bude nosilac progresa u Savezu.