Učešće u tamičenjima klupskih ekipa i pojedinaca (članova kluba) kroz pedesetogodišnji period bilo je veoma uspešno. Osvojena su mnoga priznanja i  diplome, od kojih neka imaju imaju svetsku vrednost, što je klubu donelo medunarodnu reputaciju.

Takmičenja su bila različita, od domaćih i inostranih na ktatkim (KT) i ultrakratkim talasima (UKT), do takmičenja na različitim manifestacijama (amaterskim zborovima, skupovima radio-amatera), do specifičnih domaćih i stranih šampionata.

Klupsko učešće u takmičenjima započelo je odmah po dobijanju pozivnog znaka, odnosno sredinom pedesetih. To su bila takmičenja koja je organizovao Savez radio-amatera Jugoslavije ili njegove organizacije (na primer, Kup SRJ). Oskudna oprema i mali broj KT operatora (moguće i nedovoljno takmičarsko iskustvo) razlozi su da je učešće u medjunarodnim takmičenjma minimalno. Do kraja šezdesetih, odnosno po dolasku nove generacije članova (odličnih operatora), a i zbog skromne opremljenost uredjajima, učešće i rezultati u KT takmičenjima nisu bili značajniji. Takodje, interes većine članova bio je u početku usmeren prema UKT-u. Dobra oprema (za ono vreme snažan predajnik, osetljiv prijemnik i kvalitetna antena) omogućavali su osvajanje visokih plasmana u UKT takmičenjima.

Priroda prostiranja  UKT talasa zahtevala je odlazak na neku isturenu lokaciju ili, bolje rečeno, ekspediciju na neki od planinskih vrhova, ukoliko želimo visok plasman. Ovo se posebno odnosilo na takmičare iz Srbije, koji imaju mali broj korespondenata iz zemalja koji ih okružuju. Ovaj hendikep bilo je moguće eliminisati samo izborom dobre lokacije, a to je zahtevalo dobru opremu, kvaltetne operatore i, naravno, odgovarajuća finansijska sredstva. Odlazak na ekspedicije imao je još jednu prednost: smetnje, neminovno prisutne u gradovima, bile su u velikoj meri otklonjene. Finansijke mogićnosti kluba omogućavale su (uz obavezno samofinansiranje članova!) za vreme prvih UKT takmičenja odlazak na Frušku goru s koje je bilo moguće veoma klaitetno raditi. Ova planina, zbog relativne blizine, kao i dobrih komunikacija, dugo će biti mesto sa koje će klub postizati odlićne rezultate. Blizina ove lokacije omogućavala je masovno učešće članova, tako da su takmičenja bili i prijatni trenuci druženja.

Naravno “arkovci” ne bi bili ono što jesu da su se zadovoljavali s postignutim. Više veza značilo je i bolji plasman, a to, ipak, Fruška gora nije omogućavala. Zbog toga je dugo pripreman plan, čija je realizacija za sve  YU amatere bila iznenadjenje: ekspericija 1962. godine na Učku! S ove planine prvi put su članovi održali nekoliko stotina veza jer su se približili srednjoj Evropi  iz koje je radilo veoma mnogo stanica, koje nije bilo moguće čuti iz srpskih lokacija.

Zadovoljni postignutim, ekspedicija je  ponovljena naredne godine (1963) s veoma dobrim medjunarodnim plasmanom. Kasnije, povećanjem snege predajnika, kvalitetnijim prijemnikom i sistemom Jagi antena bilo je moguće i s planinskih vrhova Srbije postizati dobre rezultate. Krajem sedamdesetih, a i kasnije, organizovane su  UKT ekspedicije na planine Zvijezdu (1978), Rtanj (1979), Midžor (1980), Beljanicu (1988), Povlen (1990) i nekoliko ekspedicija na Parcanski vis (poslednji put u julu 1999).

Učešće u KT ekspedicijama i takmičenja izvan matične lokacije bilo je manje zastupljeno. Razlog treba tražiti ne samo u specifičnosti potrebne opreme, nego i u nepohodnim, značajnim finansijskim sredstvina. Pojedini članovi kluba su se u više navrata  priključili drugim ekspedicijama i takmičarskim ekipama, koje su radile pod posebnim pozivnim znacima, i na taj način, pružajući operatorsku i stručno-tehničku pomoć, doprinosili su da su postizani svetski rezultati. Izuzetak je ekspedicija, organizovana od strane kluba na ostrvo Sveti Nikola (1997). Za vreme ove ekspedicije, koja je trajala ___ dana, ekipa od ____ članova, radeći pod posebnim pozivnim znakom (YU9A), održala je ukupno ___  i  veza.

I na zborovima i susterima radio-amatera učešće članova kluba uvek je bilo zapaženo. U takmičenjima, koja su u tim prilikama bila organizovana, naši takmičari osvajali su visoke plasmane. Ovo se posebno odnosi na takmičenja u brzom prijemu i predaji Morzeovih znakova (QRQ takmičenja) na kojima je njihova operatorska sposobnost dolazila do punog izražaja. Jedna tekmičarska disciplina dugo je bila zapostavljena. Reč je o amaterskoj goniometriji (raniji naziv “lov na lisicu”). Posle početnih uspeha (dva člana našeg kluba bili su u reprezentaciji Srbije na zborovima u Sarajevu (1958) i Skoplju (1959), članstvo kluba dugo vremena nije pokazivalo interes za ovu sportsko-tehničku disciplinu. Tek, kasnije, ponovo je  za vreme održavanja Elektrijada aktuelizovan naš interes za ARG, tako da i dobri  reziltati nisu izostali.

Kao zaključak možemo reći da su rezultati u takmičenjima  odraz aktivnosi kluba, Naravno, oni u svim periodima razvoja kluba nisu isti i u najvećoj meri zavisili su od objektivnih okolnosti, ali i od interesa i sposobnosti članova. Ovom prilikom ne treba zanemariti i uslove u kojima je pojedina aktivnost obavljana. Zbog toga ne bi bilo pravično vrednovati pojedine uspehe poredjenjem, jer je to, jednostavno, nemoguće.

Klupsku prostoriju krase mnoga priznanja koja imaju svetski nivo, od kojih su neka za članove veoma dragocena  jer su realizovana mukotrpnim angažovanjem i dugogodišnjim, strpljivim pripremama i radom. Pomenućemo samo neka jer bi u protivnom bilo potrebno dosta prostora. Takodje, evidencija o tome nije uredno vodjena jer su visok plasman i diplome bile sasvim uobičajena, svakodnevna pojava. Od “zemalja” koje su terenutno aktivne (amaterske “zemlje” se razlikuju od geografskih) klub je održao veze sa 331. Znači, klubu nedostaje samo jedna zemlja (ima ih trenutno 332), pa da se ponosno može reći “održane veze sa svim zemljama sveta”!

Zbog nemogućnosti da  nabrojimo svi uspehe i visoke plasmane (zaista, ima ih  mnogo!), navešćemo samo neke koji su, prema mišljenju članova, najznačajniji. A to su: osvajanje prvog mesta i postizanje svetskog rekorda 1983. godine u najznačajnijem radio-operatorskom takmičenju WW DXC u najtežoj (i najcenjenijoj!) kategoriji  za radio-telegrafiste (CW) “multi-multi”. Zatim, I mesto u svetu 1983. godine u kategoriji multi-multi u WPX takmičenju, telefonijom (SSB); I mesto u svetu u WPX CW takmičenju (1984);   u istom SSB takmičenju iste godine, u kategoriji multi-multi, postavljen je i novi evropski rekord. Još daleke 1973. godine klub je osvojio posebnu diplomu jer je na svakom od pet amaterskih opsega održao veze s najmanje 100 zemalja (5 bandova DXCC).Kasnije (1987), dobijena je još cenjenija diploma: 6 bandova DXCC..